Studijski program ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ Univerziteta Singidunum poziva učenike III i IV razreda gimnazija i srednjih stručnih škola da se prijave na takmičenje u pisanju ekološkog eseja.
Moguće je izabrati jednu od dve vrste eseja:
1) Istraživački ili 2) Kreativno pisanje,
na zadate teme:
Istraživanje:
JA U BORBI ZA OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE
Moja potraga za znanjem, šta se nudi, a šta mi treba, šta želim da naučim i na koji način…?
Kreativno pisanje:
MOJ PUT KA ODRŽIVOM RAZVOJU
Šta treba znati o prirodnim resursima i kako njima treba upravljati da bi trajali i narednim pokolenjima?
- Učenici mogu poslati samo jedan esej na konkurs 2022.godine.
- Eseji treba da imaju između 400-700 reči.
- Navođenje korišćenih izvora podataka je poželjno, ali nije obavezno. Citati se ne računaju u broj reči.
- Font treba da bude Times New Roman 12.
- Eseji treba da sadrže naslovnu stranicu, koja sadrži: naslov eseja, ime učenika, razred i školu. Naslov može biti I dopunjen, odnosno, može sadržati lični moto i slično.
- Eseji se šalju u Word i PDF formatu do petka 18. marta 2022. godine u 12 časova.
PRIJAVE za takmičenje dostupne su putem sledećeg GOOGLE UPITNIKA.
Izbor pobednika i dodela nagrada je u ponedeljak 21. marta 2022. godine na Univerzitetu Singidunum.
Rođeni „na betonu“, sa kompjuterskim slikama u glavama, naš svet, kao magla, prekriva virtuelna stvarnost. Onu pravu tek ponekad sanjamo – često lepšu i bolju, nego što ona realno jeste. Retki među nama, odrastaju na javi, na mestima na kojima priroda počinje od vrata doma ili je, makar, često sreću i dobro poznaju. Oni u našem zajedničkom svetu odavno vide zastrašujuće promene. Za nas ostale, ti problemi žive na TV programima, društvenim mrežama, u podkastima, i traju samo do klika daljinskog upravljača ili miša. Sa klikom, međutim, oni nestaju samo sa ekrana, ali ne i iz života, koliko god da ga dobrog sanjamo.
Zagađenje vazduha, vode, hrane, gubitak biodiverziteta, pogađa sve nas, a mi toj propasti, čak, doprinosimo. Naš vek zbog toga „curi“ brže od života.
Znamo li dovoljno?
Može li znanje ispisati znak jednakosti između onoga što sanjamo i onoga što živimo i kako takvo znanje i veštine steći?
Obrazovanje čovečanstva o životnoj sredini postalo je osnova napora za očuvanje životne sredine. Zbog stanja u kome se ona nalazi, ono više ne može da obuhvata samo uski krug naučnika i kreatora politika zaštite životne sredine, već mora biti namenjeno svima. Značaj kadrova koji su obrazovani da ova znanja prenose, postaje ne samo ključno za uspeh svake pojedinačne akcije preduzete u pojedinim segmentima rešavanja problema u životnoj sredini, već je zalog za preživljavanje celog čovečanstva.
Budući ekonomski I društveni razvoj mora biti održiv i omogućiti opstanak svima – i sadašnjim I budućim generacijama. To znači da se angažovanje stručnjaka za životnu sredinu traži u svakom koraku – od analize raspoloživih resursa, preko planiranja njihovog korišćenja do njihovog očuvanja. Ova potražnja mora biti zadovoljena i brojem i kvalitetom programa obrazovanja, i to na takav način da privuče mlade da se u ovoj oblasti školuju, ali i da vrstama I obimom znanja omogući rešavanje svih problema i zadovoljenje narastajućih potreba svih segmenata društva.
